Važno je koliko čovek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.
Jednog dana sve će biti dobro, u tom je naša nada.
Sve su Drine ovog sveta krive; nikada se one neće moći potpuno ispraviti, ali i nikad ne smemo prestati da ih ispravljamo.
Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.
Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njegov odljevak.
Mirna vremena i sređene prilike čine prosečne ljude još prosečnijima, a burna vremena i velike promene stvaraju od njih komplikovane prirode.
Mladost se ne zadržava kod sećanja niti ostaje dugo pri istim mislima.
Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
Niko nas ne vuče ka grobu, nego nas s leđa guraju.
Na kraju, na pravom i konačnom kraju, sve je ipak dobro i sve se rešava harmonično.